
Bjelašnica, surova i nepredvidiva planina u Bosni i Hercegovini, bila je poprište jedne od najvećih planinarskih tragedija na Balkanu. U decembru 1962. godine, grupa mladih planinara iz Zemuna i Sarajeva krenula je na uspon, ali su ih ekstremni vremenski uslovi zatekli nespremne i doveli do njihove tragične smrti.
Ekspedicija koja se pretvorila u tragediju
Planinarska ekspedicija sastavljena od članova sportskog društva „Naša krila“ iz Zemuna i planinarskog društva „Željezničar“ iz Sarajeva organizovala je uspon na Bjelašnicu u čast Dana republike SFRJ. Grupa je brojala jedanaest članova, među kojima su bili mladi entuzijasti i iskusniji planinari.
Uprkos lošim vremenskim prognozama, odlučili su da nastave uspon. Međutim, na visini blizu vrha suočili su se sa snažnom olujom, vetrovima jačine do 160 km/h i temperaturama ispod -20°C. Zbog smanjene vidljivosti i ekstremnih uslova, grupa se razdvojila. Četvorica preživelih uspela su da se spuste do sela Milišići, dok su ostali, uprkos blizini opservatorije na vrhu, izgubili živote usled smrzavanja.
Stradali planinari
Nažalost, sedmorica planinara nisu uspela da se izbore sa surovim uslovima i izgubili su život:
- Anđelko-Sabo Pešić (15)
- Aleksandar Krnješevac (16)
- Nikola Kožuh (17)
- Slobodan Vujinac (18)
- Zoran Ivanišin (20)
- Zoran Tvorić (16)
- Siniša Tvorić (18)
Preživeli planinari
Srećom, četvorica planinara uspela su da prežive tragediju:
- Miodrag Prvanović (31)
- Vojislav Matić (21)
- Branko Matić (16)
- Rifat Hasečić (16)
Potraga i tragičan ishod
Potraga za nestalim planinarima trajala je sedam dana, uz učešće gorske službe spašavanja, lokalnog stanovništva i policije. Tela su pronađena zatrpana snegom i ledom, razbacana po snežnim padinama Bjelašnice. Ova tragedija duboko je potresla Jugoslaviju, a u Sarajevu i Zemunu su organizovane masovne komemoracije kojima je prisustvovao veliki broj građana.
Posledice i sećanje na stradale
Nakon nesreće, pojačane su mere bezbednosti u zimskom planinarenju, a tragedija iz 1962. godine postala je simbol opasnosti koje priroda nosi i značaja adekvatne pripreme za ekstremne vremenske uslove. U znak sećanja na nastradale, svake godine se organizuje Memorijalni pohod na Bjelašnicu, a u Zemunu je jedna ulica nazvana „Sedam zemunskih planinara“. Na Bjelašnici je takođe postavljena spomen-ploča koja podseća na njihovu hrabrost i tragičan kraj.
Više od šest decenija kasnije, priča o nesreći na Bjelašnici ostaje upozorenje svim planinarima – prirodu treba poštovati, a na planinu se ne sme kretati bez potpune opreme i proverenih informacija o vremenskim uslovima.
Mesto večnog sećanja
Na Zemunskom groblju, odmah na ulazu u isto iz Grobljanske ulice vidi se velelepni spomenik koji svedoči o tragediji planinara na Bjelašnici. Mi smo ga obišli, a ispod možete videti kako izgleda.