Osnivač portala Večnost, Milan Simonović, učestvovao je u 105. epizodi emisije Eureka, koja je emitovana 30.11.2023. na Radio Aparatu.
Tema emisije je bio projekat Novo lice Ćele-kule, a gosti su bili dr Nataša Šarkić i Milan Simonović, koordinatori projekta. Celu emisiju možete poslušati ovde. Autorka i voditeljka Jovana Nikolić Živković iskoristila je priliku da Milana pita i za projekat Večnost o kojem je u 6 minuta rekao ovo što možete čuti/pročitati ispod:
VIDEO
TRANSKRIPT
Jovana Nikolić Živković
Ja bih volela da još o nekim temama razgovaramo. Milane, eto taj projekat Večnost koji si spomenuo je veoma interesantan i verujem da će slušaocima biti zanimljivo.
Milan Simonović
Jeste. Meni lično jeste s obzirom da ulažem neku ličnu energiju i svoje slobodno vreme za sam projekat. Projekat se sastoji od toga da se istraže i popišu sva groblja u Srbiji. Kada čovek kaže ovako, to deluje jako entuzijastično, gotovo nemoguće. Ali ako se povežete s pravim ljudima i ako imate dosta entuzijazma, kao što sam se ja upoznao sa Natašom, i ako delite neka interesovanja koja su te prirode, onda vrlo lako dođete do određenih mogućnosti da projekat pokrenete i da se uopšte bavite njime.
Ideja je da na sajtu vecnost.com postoji baza podataka gde ljudi mogu da ukucaju i nađu gde su im sahranjeni preci. To je moja želja. Trenutno baza broji negde oko 16.000 upisanih grobnih mesta, što je naravno tek promil od onoga što je moja želja i ideja. Budući da svakodnevno, tj. kada god se ukaže prilika da lično posetim neko groblje, radim na određenoj vrsti metodologije kako se ti podaci prikupljaju, kako se unosi itd, u narednom periodu imam u planu da proširim celu priču i da omogućim ljudima da se uključe u projekat. Želim da to bude ne nešto zatvorenog tima, nego da bude dostupno svima koji su zainteresovani, jer verujem da je jako bitno da znamo ko smo, odakle dolazimo. Što ne bismo znali ko nam je bio pradeda? Gde je tačno sahranjen?
Još jedna jako bitna stvar, stara groblja nestaju. Primera radi, u mom selu postoje staro i novo groblje. Novo je otvoreno 2005. godine i tamo se sada ljudi sahranjuju. Ono je pored puta i jako je zgodno za sahranjivanje, dok je staro groblje u brdu u šumi. Da bi se pokojnik gore izneo mora biti iznet ili na rukama ili traktorom, a i traktorom je upitno da li može. Tamo se više zbog toga ne sahranjuju ljudi, osim ukoliko neko baš izrazi želju da bude gore, ali i to zavisi da li potomci ispune poslednju želju ili ne. Prošle godine sam nakon 10 godina ponovo posetio to groblje, da uradim neku vrstu prikupljanja podataka, fotografisanje i slično. Za samo 10 godina ambijent je totalno drugačiji. Nekada je staro groblje bilo pored šume, a sada je tu šuma. Grane su pale, pali su spomenici itd.
Takođe, ono što meni jako ide na živce, naročito kao nekome ko je završio politikologiju, a siguran sam da svi čujemo jesu one price kako se na Kosmetu ruše srpska groblja, kako ovde, kako onde. Možete otići do Surčina i videti da tamo imate Pravoslavno i Rimokatoličko groblje, kao i Staro nemačko groblje koje više ne postoji. Okej, razumem da su Nemci nekada bili osvajači i slično, ali opet nije sačuvano to što je trebalo da se sačuva. Sva groblja su za mene, osim onoga što se kaže da su groblja gradovi smrti gde se može dosta saznati, jednostavno mesta kulturne baštine. Nešto gde možemo saznati kako su ti ljudi živeli, kako su se ponašali, koji su im bili običaji itd. S druge strane, nikad se ne zna da li je neko od njih možda nama bio neki rod. Tako da je to nešto što želim da ostavim za sobom jednog dana.
Jovana Nikolić Živković
Jasno. Pored baze podataka slušaoci mogu na sajtu pronaći i različite zanimljivosti priče koje pronalaziš na grobljima.
Milan Simonović
Trudim se da kad saznam neke zanimljive price, kao npr. svi su čuli za stjuardesu koja je preživela najveći pad iz aviona, ali ko je čuo one na istom letu koje nisu? Mislim da niko nije, tj. do sada nisam pročitao priču o stjuardesama koje nisu preživele, a njihova tela, odnosno njihovi grobovi se nalaze na Zemunskom groblju i mogu se posetiti.
Takođe, ima priča o srpskom Titaniku iz 1952. godine za koju verujem da slušaoci isto nisu upućeni. Ima sigurno nekih koji jesu upućeni, možda su i čuli za to, ali to je priča o brodu koji se na Savi prevrnuo, a prevozio je putnike iz starog dela grada ka Zemunu u trenutku kada nakon rata nije bilo mostova. Tu se preko 100 i nešto ljudi utopilo i takođe grobovi nekih od njih se nalaze na Zemunskom groblju. Budući da sam odnedavno baš blizu Zemunskog groblja, često tamo boravim i trudim se da ono što zabeležim probam da nađem i neku priču iza toga. Dakle, da ti ljudi nisu samo ime i prezime, godina smrti i godine rođenja, nego da jednostavno nađem nešto što može da bude zanimljivo ljudima koji danas žive. Da može neko da pročita neku priču, pa da poželi da ode na to groblje, vidi te ljude, tj. vidi njihove grobove. Možda da upali sveću i tako nešto.
Imam i razne druge ideje koje bih voleo da sprovedem, npr. za stara groblja. Bilo bi zanimljivo napraviti nešto da omogućimo ljudima da vide ta groblja, da znaju gde se nalaze, kako mogu da dođu itd. Ali opet tako da ne narušimo njihov ambijent, tj. ne narušimo njihovu starinu. Da ne bude nešto što će na kraju uništiti sama groblja. Bavim se i porodičnim stablima, tako da ko god želi da se time bavi može naći korisne informacije o tome i eventualno mi se obratiti ako je potrebna neka pomoć oko započinjanja te priče.