Zemunsko groblje: Srpski Titanik

Zemunsko groblje u Beogradu dom je hiljadama posmrtnih ostataka ljudi koji su još od 1700-ih godina koračali ovim delom srpske prestonice. Bilo da su se rodili u Zemunu ili su pak samo živeli i radili tu, svi oni danas počivaju na bregu poznatom kao Gardoš.

Predstavljamo vam priču jedne od osoba sahranjenih na ovom groblju, koju smo izdvojili nakon posete Zemunskom groblju 21. aprila 2021. godine.

Početkom septembra 1952. godine Savski most je bio zatvoren za saobraćaj zbog obnove, pa se u Zemun iz Beograda i natrag išlo brodom ili autobusima koji su dolazili do mosta, a putnici su ga zatim prelazili pešice.

Tog kobnog 9. septembra most je bio zatvoren i za pešake, pa je brodska linija Beograd-Zemun bila znatno opterećenija. Liniju su opskrbljivali brodovi “Zagreb” i “Niš” kapaciteta za 60 ljudi.

Brod “Niš” je krenuo put Zemuna u 13:07 sa blizu 150 putnika. Kapetan Ferdinand Nobilo je krenuo ranije kako bi sprečio da se ukrca još ljudi. Do ušća Save u Dunav brod je doplovio normalno, a onda su ga zahvatili jak vetar, kiša i grad. Vetar je duvao brzinom od 100km/h, tako da se brod prevrnuo već u 13:12 i za 3 minuta se našao na dnu reke.

Većina putnika je u trenutku nesreće bilo zarobljeno u utrobi broda, jer su se sklonili od kiše i vetra. Poginulo je zvanično 126 osoba.

Na mesto nesreće je oko 15:00 izašla ekipa lekara sa VMA, kao i ministar policije Aleksandar Ranković, sa članovima Vlade Jovanom Veselinovim i Slobodanom Penezićem Krcunom. Vlada FNRJ proglasila je trodnevnu žalost, a kao glavni uzrok nesreće proglašena je “viša sila”.

Među nastradalima je bio i Dragutin Tot, trgovac iz Zemuna čiji ostaci danas počivaju na Zemunskom groblju u Beogradu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *