Studija koja istražuje ko se najmanje plaši smrti

Univerzitet u Oksfordu objavio je 2017. godine članak o novoj studiji koja ispituje sve robusne i dostupne podatke o tome koliko se plašimo od onoga što se dešava nakon što umremo.

Za one koji ne vole da čitaju mnogo, studija je pokazala da se umiranja najmanje plaše ateisti, kao i veoma religiozni ljudi. Za sve druge, evo malo više detalja.

Religija je odavno smatrana rešenjem za problem umiranja. Ideje o životu posle smrti su skoro univerzalne, iako postoje velike razlike u detaljima svake pojedinačne ideje. S obzirom na ovakvu povezanost religije i smrti, naučnici su smatrali da religija smanjuje strah od smrti. Ima razloga da se veruje da su vernici daleko manje uplašeni od smrti nego nereligiozne osobe, zar ne?

Sistemsko preispitivanje brojnih međunarodnih istraživanja na ovu temu pod vođstvom Univerziteta u Oksfordu nam daje malo komplikovaniju sliku. Ono pokazuje da su veoma religiozni i ateisti, grupe koje se ne plaše toliko smrti, kao oni koji se nalaze između.

“Meta-analize su statističke procedure koje se koriste za izvlačenje i kombinovanje nalaza brojnih studija. Time dobijamo bolju procenu konsenzusa u samoj oblasti, nego gledanjem u pojedinačna istraživanja”, objašnjeva dr Džonatan Jong, istraživač Instituta za kognitivnu i evolutivnu antropologiju. Jong predvodi tim naučnika sa Oksforda, iz Koventrija, Rojal Holoveja, Gordon koledža, Univerziteta u Melbutnu i Otaga koji sistematično pretražuju studije o odnosu između straha od smrti i verskih ubeđenja.

Tim je pronašao stotinu relevantnih članaka, objavljenih između 1961. i 2014. godine koji sadrže informacije o 26.000 ljudi širom sveta. Kombinujući ove podatke, otkrili su da je visok nivo religioznosti slabo povezan sa nižim nivoom straha od smrti. Efekat je sličan bilo da se na veru gleda kao na verovanje u Boga, zagrobni život, ili religijsku praksu poput odlaska u crkvu i molitve.

Neke studije pravile su razliku između unutrašnje i spoljašnje religioznosti. Spoljašnja religioznost je kada je religijsko ponašanje motivisano pragmatičnim razmatranjima, poput društvenih i emotivnih koristi od određene religije, dok se unutrašnja religioznost odnosi na religijsko ponašanje motivisano “pravim verovanjem”. Meta-analiza je pokazala da se unutrašnje religiozni ljudi manje plaše smrti, dok se spoljašnje religiozni ljudi jako plaše smrti.

Nalazi su bili izmešani širom raznih studija, gde je samo 30% ukazivalo na gore navedeno. Oko 18% istraživanja pokazivalo je da se religiozni ljudi više plaše smrti od nereligioznih, dok preko polovine istraživanja nije pokazalo nikakvu korelaciju između straha od smrti i religioznosti. Ovako mešana slika pokazuje da odnos između religioznosti i straha od smrti nije fiksan, već da zavisi od konteksta do konteksta. Većina istraživanja je sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama, dok je manji broj vezan za područje Bliskog istoka i Istočne Azije. Zbog toga je teško proceniti kako se obrazac razlikuje od kulture do kulture i od religije do religije.

Na osnovu ranijih istraživanja, tim je takođe tragao za krivolinijskim obrascima u podacima. Umesto pretpostavljanja da je religioznost pozitivno ili negativno vezana za strah od smrti, neki istraživači su tvrdili da je odnos poput obrnutog slova U, gde vernici i nereligiozni ljudi pokazuju manji strah od smrti, nego ljudi između. Od stotinu studija, tim je otkrio samo 11 studija koje su dovoljno kvalitetne za testiranje ove ideje; međutim, skoro sve (10) su pokazale upravo ovaj obrazac.

“Može biti da bi i drugi naučnici došli do ovog obrnutog U obrasca, da su ga dovoljno istražili. Ovo definitivno komplikuje stari narativ da se religiozni ljudi manje plaše smrti od nereligioznih. Može biti da ateizam takođe pruža utehu od smrti ili da ljudi koji se jednostavno ne plaše smrti, nisu radi da prate određenu religiju”, zaključuje dr Jong.

0 comments on “Studija koja istražuje ko se najmanje plaši smrtiAdd yours →

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: