Najromantičniji grob na čuvenom Per Lašezu

Groblje Per Lašez u Parizu je jedno od najpoznatijih grobalja na svetu. Osnovano 1804. godine, prostire se na 44 hektara i najveće je groblje u Gradu svetlosti.

Groblje je otvoreno na početku Napoleonove vladavine i predstavlja poslednje počivalište više od milion preminulih ljudi. Nazvano je po jezuitskom svešteniku i povereniku kralja Luja XIV od Francuske, koji se zvao Fransoa de la Šez.

Pariz su oduvek voleli umetnici – muzičari, pisci, pevači, slikari – te ne čudi što je Per Lašez mesto gde su sahranjeni najčuveniji svetski umetnici. Dovoljno je navesti samo imena poput Edit Pjaf, Džim Morison, Frederik Šopen, Onore de Balzak i Molijer. To je tek deo eminentnih ličnosti čije grobnice su najpoznatije na ovom groblju. Mnoge od njih redovno posećuju njihovi obožavaoci i turisti iz celog sveta, koji žele da odaju poslednju poštu svojim idolima. U isto vreme, neke od grobnica na Per Lašezu posećena su zbog svoje ekstravagancije i elegancije. Takav je grob Žorža Rodenbaha.

Grob Žorža Rodenbaha

Žorž Rodenbah je belgijski pisac i poeta, rođen 16. jula 1855. godine. Pripadao je umetničkom pokretu simbolista. Pored pisanja poezije, Žorž se bavio advokaturom i novinarstvom. Veći deo svog života proveo je u Belgiji, a preselio se u Pariz deset godina pre svoje smrti 1898. godine. Njegovo najpoznatije delo je roman “Mrtvi Briž” (Bruges-la-Morte).

Roman je objavljen 1892. godine i govori o udovcu koji nije mogao da prevaziđe smrt svoje žene i živi u prošlosti. Retko izlazi iz kuće i vreme provodi među stvarima svoje žene: odećom, cipelama, pismima, pa čak i delom njene kose. “Mrtvi Briž” je bio inspiracija za mnoge pesnike i kompozitore, kao nešto jako tragično i romantično.

Znajući za njegovo najpoznatije delo, oblik grobnice Žorža Rodenbaha onda uopšte ne predstavlja iznenađenje. Grobnica prikazuje bronzanu figuru čoveka koji izlazi iz groba i drži ružu u svojoj desnoj ruci.

Figura čoveka je sećanje na Rodenbaha. Takav grob se čini prikladnim za čoveka koji je bio pravi romantik i koji je pisao o ljubavi i tragediji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *