Kako je sahranjivan major Tankosić?

Teško da se negde toliko bez daha gledala završnica serije “Senke nad Balkanom” koliko u Trsteniku, koji je, kako će pokazati manje poznata istorija, bio utočište sledbenicima “Crne ruke” i komita, četnika početkom XX veka.

Jer, upravo je tu, nadomak Zapadne Morave, ljutoj rani podlegao slavni major Vojislav Tankosić (1880-1915), čija je smrt uoči sinoćne poslednje epizode ujedinila junake Bjelogrlićeve serije: inspektora Andru Taneta Tanasijevića, Krojača i Mustafu Golubića.

Istorija je potvrdila da je major Tankosić teško ranjen u grudi prilikom borbe u Igrištu, nadomak Velikog Popovića, 31. oktobra 1915. godine, te da su ga njegovi saborci, među kojima je bio Đuro Šarac, šatorskim krilom preneli do voza, a potom dopremili do rezervne vojne bolnice u Trsteniku. U staroj zgradi Osnovne škole “Sveti Sava”, danas poznate kao zgrada komiteta, radio je dr Dimitrije Milić sa medicinskim sestrama Kola srpskih sestara.

“Znamo da je Tankosić svega dva dana poživeo u bolnici, a kako je austrougarska vojska napredovala i Tankosić bio vrlo tražen, ranjeniku su poskidali sve epolete i druga obeležja”, kaže Jelena Vukčević, istoričarka trsteničkog muzeja. “Misterija se nastavila i posle smrti, za koju pop Stevan Nikoletić beleži da se dogodila 20. oktobra po starom kalendaru. Do danas nismo sigurni gde je major tačno počivao do istorijskog otkopavanja.”

Potomak Vojislava Tankosića, beogradski inženjer u penziji Gradimir Nikolić, autor knjige “Mirno spavaj vojvodo”, svedoči da je izvesno da su uz majora, uvek išli Golubić i Šarac, a da ga je drugi i sahranio.

“Postoji nekoliko neistraženih verzija o lokaciji tih prvih humki, jedni tvrde da su ga sahranili odmah iza bolnice, da je potom krišom prebačeno telo na drugo mesto, ali da je jedan apotekar to video i kasnije informaciju u vezi s tim otkrio Austrijancima”, kaže Gradimir Nikolić, unuk Mileve Nikolić, rođene sestre majora Voje, koji nije imao potomstva. “Druga varijanta je da je bio zakopan negde kod manastira Ljubostinja. Postoji mogućnost i da je taj apotekar lažno prokazao mesto humke, možda i po nečijem zadatku, kako bi se sakrila prava lokacija. To je čudna priča, kao i sve druge koje prate Vojislava Tankosića, odgovornog za rad vrlo efikasne srpske tajne službe na terenu.”

Istoričarka Jelena Vukčević kaže da je “slučaj Tankosić” eskalirao kada je izvesni apotekar Svetolik Trajković spomenut u listu “Tribuna” u broju od 29. juna 1919. u rubrici “Sramni stub”. Naime, autor teksta Radovan Perović Nevesinjski iz Trstenika prozvao je Trajkovića da je Tankosićev grob “prokazao Švabama”, te da je od guvernmana zbog toga dobio privilegiju da ima apoteke u Trsteniku i u Vrnjačkoj Banji i dekret da ne može biti interniran. Međutim, list je, dodaje naša sagovornica, bio zatrpan protestnim pismima i ispravkama i to sa adresa najuglednijih Trsteničana, pa je 3. jula objavljen demanti i izvinjenje apotekaru za koga se navodi da je “činio nebrojena dobročinstva u celom svom srezu”.

Tek, Austrijanci se nisu smirili dok nisu obavili ekshumaciju, a leš i grob fotografisali (svedočanstvo je danas u Vojnom muzeju). “Austrijanci su posle detaljne pretrage i raspitivanja kod mesnih vlasti, ipak, pronašli grob i posle stručne ekspertize, utvrdili da se radi o legendarnom komiti koji im je toliko zagorčavao život”, istražuje Milorad Belić, autor knjige “Komitski vojvoda Vojislav Tankosić”.

Belić podseća da su ceo prizor fotografisali i, uz sliku, u austrijskoj i mađarskoj štampi objavili između ostalog: “Kraj Voji Tankosiću. Demon svetskog rata, podstrekač ubistva prestolonaslednika Voja Tankosić, major srpske vojske, čije je izručenje u ultimatumu tražila naša Vlada od Srbije. Majora Tankosića sustigla je kazna…”

Iako je trajao svega 35 godina, burni život Vojislava Tankosića, rođenog u maloj Rukladi, nadomak Uba i Lajkovca, jedva je stao u korice biografskih knjiga. Bio je učesnik ključnih istorijskih dešavanja u Kraljevini, aktivan član Narodne odbrane, jedan od osnivača “Crne ruke”, komandovao streljanjem braće kraljice Drage Mašin u Majskom prevratu 1903. godine… Bio je istaknuti učesnik balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, odlikovan Karađorđevom zvezdom, aktivni komitski vojvoda, špijun, Apisov čovek od poverenja, čovek iz senke Vidovdanskog atentata.

Posmrtne ostatke vojvode koji je preminuo 2. novembra 1915. preneli su 1922. godine Tankosićeva majka Milja i članovi Udruženja srpskih četnika i sahranili ga na Novom groblju u Beogradu. Ipak, senka neobičnog junaka ostala je zauvek u Trsteniku, gde je Tankosiću, koji odavno u ovoj opštini ima ulicu, 2005. godine podignut i spomenik.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *