Duga putovanja svetog kralja

Kako je pre 200 godina povratak kovčega s moštima Stefana Prvovenčanog označio Vaskrs Srbije?

Crni kovčeg ukrašen ornamentima od sedefa jedna je od najvećih dragocenosti bele Studenice, majke srpskih manastira. Za monahe čuvare Nemanjine zadužbine, to je zavetni kovčeg srpske države, jer su u njemu u najtežim vremenima sačuvane mošti Svetog kralja Stefana Prvovenčanog.

Sedam vekova su Studeničani, u osamnaest seoba, hiljadama kilometara nosili čudotvorni kraljev kivot u rukama, šireći predanje da je on ugaoni kamen od koga će početi obnova Srbije. Pre tačno dva veka došlo je do erupcije oduševljenja kada je sveti kralj iz izbeglištva u Austriji vraćen u Srbiju. Monah Gerasim Đorđević, savremenik i učesnik srpske revolucije, ostavio je svedočanstvo o tome da je povratak moštiju prvog krunisanog Nemanjića u narodu tumačen kao siguran znak da će Srbija vaskrsnuti. Snagu kulta svetog kralja opisuje podatak da je njegov kivot putem od Beograda do manastira Kalenić pratio lično knjaz Miloš na čelu povorke naroda.

Ovaj veliki događaj i poštovanje Nemanjića skrajnule su u XX veku druge dinastije i ideologije koje su stvarale svoje kultove. Ipak, monasi Studeničani i predani naučnici sačuvali su čudesnu priču o seobama Svetog kralja.

“Da je telo Stefana Prvovenčanog bilo predmet nesumnjivog poštovanja, potvrđuje duga istorija njegovog prenosa rukovođena brigom da se relikvije sačuvaju pred različitim opasnostima”, navodi dr Danica Popović. “Iako od sredine XIII veka vesti o moštima postaju retke, nesigurne i zamagljene predanjima, njihova povest može se rekonstruisati u osnovnim etapama.”

Stefana Prvovenčanog, koji je pred smrt postao monah Simon, njegov brat Sava sahranio je u Studenici. Posle godinu dana na grobu su počela da se dešavaju čuda. Kada je očuvano telo Prvovenčanog izvađeno iz sarkofaga, proglašen je svecem i, uz veliku ceremoniju, telo je preneto u Žiču. Sveti kralj nije dugo počivao u svojoj zadužbini, izgrađenoj da bude srpska arhiepiskopija i krunidbeni hram. Zbog upada Mongola, monasi prvi put sklanjaju mošti, čime počinje njihovo veliko putovanje.

“One su iz Žiče verovatno vraćene u Studenicu, a potom prenete u Sopoćane”, navodi dr Popović. “Posle gubitka državnosti, sudbina svetog kralja bila je neposredno uslovljena okolnostima srpskog opstajanja u osmanskoj državi. Upravo za to, metežno razdoblje, dovodi se u vezu ključni trenutak njihove istorije. Posle “javljanja” 1608. godine, mošti su u Sopoćanima ponovo “otkrivene” 1629. godine, oglasivši se uobičajenim znamenjima svetosti. Srpski patrijarh i pisac Pajsej, koji je lično prisustvovao objavljivanju, zaslužan je za konačno uobličenje kulta. On je Stefanu Prvovenčanom sastavio žitije i službu, opisavši ga kao narodnog vođu i borca protiv nevernika, a pre svega kao oličenje slavnih vremena nemanjićke države.”

Tako je sveti kralj četiri veka posle smrti ponovo krenuo u rat. Turci, koji su spalili mošti Svetog Save jer su srpski ustanici stavljali njegov lik na ratne zastave, dobili su za protivnika novog svetog Nemanjića. Osmanlije pokušavaju da se dočepaju kivota svetog kralja i spale ga, a zajedno s njim i srpske nade, ali Studeničani vešto izmiču. Posle izgubljenog Austro-turskog rata, mošti 1686. prenose u manastir Crna Reka, odakle ih 1701. raški mitropolit vraća u Studenicu. Posle poraza austrijske vojske i srpskih dobrovoljaca u ratu 1790, Studeničani beže s moštima u manastir Vojilovicu kod Pančeva, ali se već sledeće godine vraćaju s njima u manastir Rajinovac kod Beograda. Nepoznati monah Studeničanin tada ostavlja zapis: “Godine 1792. februara 5. opet vratiše mošti Svetog Prvovenčanog kralja Stefana u sveti manastir Studenicu i postaviše ćivot svetoga na mesto gde je pređe stojao. I dosad čini čudesa i daje isceljenja onima koji s verom dolaze.”

“Kult svetog kralja stavljen je u funkciju nacionalne ideje i veličanja nekadašnje “carevine”,” navodi dr Danica Popović. “Koliko je dalekosežna bila ova tekovina patrijarha Pajseja, pokazaće se u razdoblju obnove srpske državnosti u XIX veku, kada je kult Stefana Prvovenčanog, sa statusom državotvorca, odigrao ključnu ulogu u aktuelnom vladarskom programu – kako Karađorđevića, tako i Obrenovića.”

Put moštiju svetog kralja u srpskoj revoluciji rekonstruisan je zahvaljujući protojereju dr Aleksandru D. Sredojeviću, koji je istraživao ličnost episkopa Gerasima Đorđevića, u vreme ustanka monaha Studeničanina. Posle poraza ustanika 1805. od nadmoćnijih Osmanlija u dolini Deževske reke, on je bio među monasima čuvarima svetog kralja. Gledajući u suzama kako Turci pale Studenicu, oni su mošti i riznicu Studenice preneli planinskim stazama do Vraćevšnice.

Od tog trenutka ovaj manastir postaje jedan od centara ustaničke države gde Karađorđe i druge vojvode često dolaze da se poklone moštima svetog kralja. Igrom sudbine, baš u Vraćevšnici je 1812, posle sklapanja rusko-turskog mira u Svištovu, održana skupština na kojoj su Rusi poručili Srbima da više ne očekuju pomoć. Kada su videli da Karađorđe i njegove najbliže vojvode 1813. odlaze iz Srbije i pre bitke s turskom ofanzivom, Studeničani preko Save prenose kivot s moštima u manastir Fenek. Uskoro stiže i više od 85.000 izbeglica iz Srbije koje Austrijanci vrbuju da ostanu kao podanici Habzburškog carstva. Gerasimović beleži da je sveti kralj tada zasmetao i bečkoj Ratnoj kancelariji, koja je naredila premeštanje kivota u udaljeniji Beočin, jer su oko njega i Studeničana počeli da se okupljaju “buntovnici” željni povratka u Srbiju i osvete. Tada deo monaha ostaje na Fruškoj gori da čuva kivot, a deo se vraća u Srbiju da s Milošem i drugim vojvodama u potaji priprema novi ustanak.

Posle pobedonosnog Drugog srpskog ustanka koji je 1815. Srbima doneo priznanje prava na samoupravu, knjaz Miloš nije žalio uticaj i novac da iz Austrije vrati mošti Prvovenčanog. Desetak dana posle Božića 1816. njegov kivot stiže u Kalenić, gde ostaje do 1839, kada je još jednom obnovljena Nemanjina Studenica. Sveti kralj počivao je u miru do biblijskog zbega srpske vojske i civila 1915, kad su monasi Studeničani sakrili njegov kivot u pećinama Gornjeg Ostroga, odakle je 1919. vraćen u Studenicu.

Studenica je posle obnove krajem XIX veka bila najvažniji srpski manastir i prosvetni i državotvorni centar. Posle tajnog sastanka s 12 knezova, Hadži-Ruvim iz Studenice 1803. šalje poslanice s pozivom na ustanak širom Srbije. Propast ustanka, prema legendi, najavilo je 1813. čudno škripanje kivota u Vraćevšnici. Vraćanje svetog kralja 1816. okupilo je sve knezove, vojvode i crkvene dostojanstvenike, jer je kivot Prvovenčanog bio zavetni kovčeg srpskog državotvornog mita.

0 comments on “Duga putovanja svetog kraljaAdd yours →

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: