Otkud zid od ljudskih kostiju ispod katedrale u Gentu?

Vekovima su ljudi, kao i danas, često želeli da budu sahranjeni u, ili pored, svoje crkve. Takođe, mnoge crkve i katedrale imaju katakombe ili groblje gde mogu da ispune želju svojih parohijana.

Kako je Evropa postajala gušće naseljena, tako je došlo do potrebe za većim grobljima. Crkve bi ponekad proširivale postojeća ili pravila potpuno nova groblja. Ipak, nikada ne bi zaboravljale na one koji su tu već sahranjeni.

Ostaci preminulih jednostavno nisu mogli da budu sravnjeni, zbog čega je možda i došlo do “zida od kostiju”. Tadašnji zvaničnici su možda koristili skelete već sahranjenih za izgradu građevine koja će ih držati blizu njihove crkve. To je zapravo mišljenje stručnjaka i arheologa iz Genta. U tom gradu je i otkriven zid koji je u potpunosti sagrađen od ljudskih kostiju.

Zid sadrži butne kosti, kosti potkolenice i delove lobanja. Iako je lokalitet morbidan za većinu, stručnjaci smatraju da se prizor lako može objasniti. Zid kod katedrale Svetog Bava se trenutno istražuje i testira. Arheolozi navode da kosti datiraju iz XV veka, dok je zid napravljen u XVII ili XVIII veku. Naučnici veruju da je staro groblje moralo da se pomeri ili proširi. To znači da su zvaničnici morali da urade nešto sa preminulima koji su već tamo. Oni veruju da su pogrebnici jednostavno iskoristili ostatke i ugradili ih u novo groblje.

Ovo jeste fenomen koji se ne viđa često, ali nije nesvakidašnji. Slične građevine su otkrivane u Parizu, gde se nalaze čuvene katakombe. Kada se crkvena zemlja raščišćava, skeleti koji se tamo zateknu se ne smeju tek tako baciti. Vernici veruju u telesno vaskrsenje, gde su kosti vitalan deo. Zato su za potrebe čuvanja kostiju građene kamene kuće tik uz gradska groblja. Takve kuće se nazivaju kosturnice.

Slična otkrića u Evropi?

Otkrivanje ljudskih ostataka prilikom izgrandnje nečeg novog je iznenađujuće uobičajeno u Evropi. Ranije ovog meseca u Velikoj Britaniji je otkriveno 40 kostura. Kosturi su imali vezane ruke iza leđa. Otkriveni su prilikom gradnje u Bakingemu na jugu Engleske. Naučnici misle da potiču iz vremena Anglosaksonske Britanije, između V i XI veka. Ili su možda žrtve Engleskog građanskog rata koji je vođen od 1642. do 1651.

Druga teorija je da su u pitanju kriminalci koji su pogubljeni zbog svojih zločina. I u drugim delovima Evrope dolazi do sličnih otkrića. U januaru su arheolozi iz Gdanjska otkrili grob četiri skandinavska ratnika na severu Poljske.

Lako je zgroziti se i pomisliti da je otkriće u Belgiji morbidno i nesvakidašnje. Za arheologe ipak, takva otkrića pružaju mogućnost da se dublje zađe u kulturu ljudi i običaja koji su nekada postojali. Ono što se otkriva i što saznajemo iz prošlosti nas čini svesnim. Svesnim da naši preci nisu bili mnogo drugačiji od nas. Neki od njih su ispoljavali svoju veru odlaskom u crkvu. Kao i željom da po svojoj smrti budu sahranjeni blizu građevine koja im je, za života, pružala utehu.

0 comments on “Otkud zid od ljudskih kostiju ispod katedrale u Gentu?Add yours →

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: