Kako su pronađeni zemni ostaci cara Dušana?

Na osnovu dela hrisovulje cara Dušana na kojoj je navedena lokacija Dušanove zadužbine profesor Radoslav Grujić krenuo je 1927. godine u potragu. Hrisovulja ga je dovela do klisure reke Bistrice nedaleko od Prizrena. Na naznačenom mestu je počeo iskopavanja i ubrzo su počeli da izranjaju delovi crkve, konak i drugi objekti.

Radoslav Grujić (1878-1955) je bio akademik, profesor Beogradskog univerziteta, protojerej i osnivač muzeja SPC, istoričar koji se pretežno bavio istorijom Srpske pravoslavne crkve. Nepravedno je optužen 1945. godine i zaboravljen iako je bio, zaslužan za spašavanje više hiljada srpske dece i najdragocenijih relikvija fruškogorskih manastira tokom Drugog svetskog rata. Tek 2014. godine ova nepravda je ispravljena, kada ga je Viši sud u Beogradu rehabilitovao.

Kada je pronašao deo Hrisovulje cara Dušana profesor Grujić kreće u opasnu avanturu potrage za zemnim ostacima srpskog cara. Mesto na kojem je sahranjen car Dušan sve do početka XX veka nije bilo poznato. Zbog toga je Hrisovulja koja se našla u posedu profesora Grujića bila od neverovatnog značaja. U njoj je pisalo da je car 1341. godine u klisuri hučne Bistrice pronašao staru crkvu Svetih arhanđela i na tom mestu podigao novu veliku crkvu “vojvodama nebeskih sila i čudotvoraca”.

Tako se Grujić uputio nedaleko od Prizrena i, na teritoriji na kojoj su još uvek harale albanske i bugarske bande počeo iskopavanja. Od građevina Svetih arhanđela nije ostalo gotovo ništa posle turskog razaranja u XVI veku koje je naredio Sinan-paša. Grujićevim neumornim zalaganjem i trudom svetlost dana nakon vekova zaborava ponovo su ugledali crkva Svetih arhanđela, manja crkva posvećena Svetom Nikoli, kao i konak i drugi objekti.

Baš tu, u ruševinama manastira, u jugozapadnom delu crkve, Radoslav Grujić je 1927. godine pronašao grob sa ispreturanim kostima za koje se ispostavilo da su posmrtni ostaci cara Dušana.

Kosti cara Dušana su pronađene, ali u trenutku niko nije znao šta bi tačno sa njima niti koje bi to bilo mesto, dostojno cara, da se one sahrane. A godine su prolazile…

Vrativši se u Beograd ostatke cara Dušana je poneo sa sobom, priča kaže, o običnoj drvenoj kutiji koja je stajala u fioci njegovog pisaćeg stola. Iz straha da ne budu uništene tokom bombardovanja, Grujić je legao preko sanduka i svojim telom štitio ostatke najvećeg srpskog cara.

Kosti su kasnije prenete u kapelu Patrijaršije, a tek od 1968. u crkvu Svetog Marka na Tašmajdan u kojoj i danas počivaju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *