Grob tribalskog kneza kod Velike Krsne

U periodu od 24. juna do 25. avgusta 2008. godine, na lokalitetu Konjovac u Velikoj Krsni (Opština Mladenovac), Muzej grada Beograda sa odeljenjem u Mladenovcu obavio je zaštitna arheološka iskopavanja praistorijskog tumula. Iskopavanja su vršena pod rukovodstvom Velibora Katića, arheologa i kustosa u muzeju Mladenovca.

Grobnica je otkrivena još 1985. godine na parceli Nikole Obradovića iz Velike Krsne. Tumul, prečnika oko 20 metara, činio je kneževski grob iz perioda sa kraja šestog ili početka petog veka pre nove ere. Pokretni nalazi, uz precizno hronološko opredeljenje upućivali su na etničku pripadnost pokojnika.

Kneževski grob u Velikoj Krsni izuzetan je zbog toga što predstavlja prvi nalaz groba tribalskog aristokrate na teritoriji Beograda i srpskog Podunavlja i materijalizuje znanje o Tribalima zabeležena u istorijskim izvorima. Kneževski grobovi iz ovog perioda na centralnom Balkanu su relativno retki, a u Srbiji su istraženi u Atenici, Novom Pazaru, Pilatovićima, odnosno uglavnom na prostoru zapadne Srbije

Tokom dužeg perioda istraživanja lokacije i njenog okruženja, na osnovu površinskih nalaza, arheolozi su došli do zaključka da je otkriće vezano za jedan period gvozdenog doba. U početku nisu mogli da odrede tačan period, ali su, pošto se radilo o velikoj humci, pretpostavili da je u pitanju značajna ličnost, odnosno aristokrata (plemić ili vojskovođa). Na prostoru Podunavlja nema mnogo takvih humki i bilo je za očekivati da će rezultati iskopavanja biti izuzetni.

Tokom arheoloških iskopavanja uz kneževski grob nalazio se sloj iz mlađeg srpskog perioda, najverovatnije iz 17. veka. U to vreme su žitelji Velike Krsne na toj lokaciji hteli da podignu crkvu. Prema rečima Velibora Katića, na terenu su konstatovani početni radovi, ali su iz određenih razloga tadašnji stanovnici odustali od ideje, pa je crkva verovatno podignuta na drugom mestu.

Kada su u pitanju nalazi vezani za grob, neki su pronađeni u samom grobu i direktno su vezani za pokojnika, dok prilozi koji su pronađeni van humke verovatno predstavljaju materijal koji je spaljen u momentu spaljivanja samog pokojnika. Pronađeni predmeti ukazuju na složenost rituala sahranjivanja kao i podizanja zemljane humke.

Takođe je otkriven i jedan prilog, verovatno ženske osobe, koja je bila u određenom srodstvu sa samim pokojnikom. Svojom vrednošću nalazi su pokazali da se radi o kneževskom grobu. To su predmeti od zlata i srebra, a pronađeno je i dosta gvozdenih predmeta, fragmenotvanih predmeta od bakra i obrađene kosti. Najveći broj predmeta predstavljaju oružja. U zasipu humke nađeni su fragmentovani predmeti od gvožđa, pečene zemlje i kamena. Izuzetan je nalaz priloga tri srebrna predmeta, jedne fibule i para naušnica.

U to vreme vladalo je vojničko ustrojstvo. Muškarac je bio centralna figura, oličenje moći i snage. Sahranjivanje nekoga sa oružjem, u humkama poput ove u Velikoj Krsni, u ritualnom smislu imalo je za cilj da pokojniku pripiše karakter polubožanstva. Pored oružja pronađeni su i predmeti od keramike. Delom su to prilozi vezani za sam čin sahranjivanja.

Milorad Stojić je uspeo da definiše trajanje tribalske kulture a to je period od 13. veka do 3. veka pre nove ere. Sa tim u vezi, Tribali su se na našim prostorima razvijali kroz tri faze koje obuhvataju proto Tribale, rano Tribale i Tribale. Nalazište u Velikoj Krsni pripada periodu Tribala i vezuje se za kraj šestog i početak petok veka pre nove ere.

Arheološki nalazi pre ovog u Krsni vrlo malo govore o Tribalima. Otkrićem kneževskog groba na jedan način mogu se sagledati njihovi pogrebni rituali, način sahranjivanja, organizacija i izgradnja grobne humke i sve ono što prati sahranjivanje jedne ličnosti koja nije pripadala nižim slojevima tribalskog društva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *